Я йсе-м друтар, добрий майстер в тий шаришскей століци
Я йсе-м друтар, добрий майстер в тий шаришскей століци,
Знам друтоваць горшкі, дзбанкі, а й і дівчатам шерпічки.
Лем же ми се притрафіло в тий маленькей дзедзіне:
Подрутовал се-м гарчічек ей єдней пекней дзевчінє.
Вчера се-м го подрутовал, днеска на ме волала:
Навраць же се, пане майстер, шерпічка же зламала.
Просила ме єдна пані, чи мам друту добрего,
Як сом почал друтовати – аж до рана білего.
Я од пані, пан до пані: што ту робіш, друтару?
Друтовал сом дзбан на воду, най собі го пробую.
Знам друтоваць горшкі, дзбанкі, а й і дівчатам шерпічки.
Лем же ми се притрафіло в тий маленькей дзедзіне:
Подрутовал се-м гарчічек ей єдней пекней дзевчінє.
Вчера се-м го подрутовал, днеска на ме волала:
Навраць же се, пане майстер, шерпічка же зламала.
Просила ме єдна пані, чи мам друту добрего,
Як сом почал друтовати – аж до рана білего.
Я од пані, пан до пані: што ту робіш, друтару?
Друтовал сом дзбан на воду, най собі го пробую.
Джерело:
Жартівливі пісні. Родинно-побутові / Упорядники О.І. Дей, М.Г. Марченко, А.І. Гуменюк. – Київ: Наукова думка, 1967. – 800 с.Рекламне оголошення