А боже мій, боже
А боже, мій боже, што я наробила,
Люде по вечері, а я не палила.
Ани-м не палила, ани не запалю;
Фраїр ся мі женит, а я г’велькім жалю.
Фраїр ся мі женит, піду на веселє,
Піду ся припатриц, яку паню бере.
Сідит она, сідит, медже дружечками,
Утерат си очка гусіма перками.
Утерат си очка, силзи ї падают,
На сивім камени ямки вибивают.
Люде по вечері, а я не палила.
Ани-м не палила, ани не запалю;
Фраїр ся мі женит, а я г’велькім жалю.
Фраїр ся мі женит, піду на веселє,
Піду ся припатриц, яку паню бере.
Сідит она, сідит, медже дружечками,
Утерат си очка гусіма перками.
Утерат си очка, силзи ї падают,
На сивім камени ямки вибивают.
Джерело:
Українські народні пісні з Лемківщини / Упорядник Орест Гижа. – Київ: Музична Україна, 1972. – 404 с.Рекламне оголошення